Jedna stvar na koju sam ljubomoran. Možda.
Koštane sportske koljena, preko kojih noge opet postaju uže, do tada, na vrhu? mnogo dalje? između bedara tako da prođe kroz rupu. Ključna riječ?
Tu rupu dobivam samo kad čučnem pred ogledalom i objema rukama povučem bedra unatrag. Ali to dugoročno nije rješenje.
Često čučem desetljećima kad pogledam noge ispred zrcala. Onda se slanina sklizne unatrag i sve izgleda uži. Žena u traper suknji samo zaustavlja. Idem dalje. Stalno se krećem, na primjer, tri puta tjedno u sportu? ali još uvijek moram čučnuti pred ogledalom. Ne ti! S njom je to GEN! Sigurno.
To me čini tako završenim! I tako ljubomoran! Ali čekaj malo! Google samo bedro jaz i naći da ona ima lošu sliku. Mrzim tirade na internetu. Tada bih radije imao ništa s tim. Mislit ću o tome u budućnosti, potpuno bez zavisti, ako se između mojih bedara ne uklapa niti jedan list papira.
